DRUŠTVENE MREŽE – OSNOVE USPEŠNOG MARKETINGA DEO 1 OD 2

Ponekad polaznici pitaju „Da li moram da imam Face Book nalog da bih pratio lekcije Net škole ?“

Treba li uopšte objašnjavati moć društvenih mreža ( „social networks“ )? Mnogi  koji će ovo pročitati imaju Face Book nalog. No ovo će za većinu biti jedan potpuno drugačiji pogled na fenomen društvenih zajednica – prvenstveno sa aspekta internet marketinga.

Svako ko iole ozbiljno misli da se bavi promocijom bilo čega, na bilo kojim osnovama mora da prihvati njihovu realnost i

KLIKNITE NA SLIKU DA JE POGLEDATE UVEĆANU

potrebu voleo ih on lično ili ne. Jer vole ih stotine miliona ljudi koji mogu voleti i vas, vašu ideju, vaš proizvod, poslovnu ponudu. Ne moraju interesovanja u svemu da se poklapaju vama i drugima da bi postali vaši klijenti. Jednostavan primer – možda vi navijate za Zvezdu a kupac za Partizan ali će se posao obaviti ako se spoje interesi. Tako recimo vama se možda više sviđa Twitter od Face Book-a ali u poslu je potrebno da budete na oba. Podele ostavite gubitnicima, lovcima u mutnom koji od njih žive i onima koji „u podelama ne vide ništa loše“.

Ne, naravno da ne morate imati profil na Face Book-u da bi ostali u Net školi. Ali vi niste u Net školi samo da biste učili. „Znanje koje se ne upotrebljava i nije znanje“. Ne mogu da se setim od koga sam to naučio ali upotrebljavam🙂. Vi ste ovde da biste sutradan, ili odmah, iskoristili naučeno u praktičnu svrhu poboljšanja svog života u nekom aspektu:  socijalnom, finansijskom, duhovnom … šta god da ste izabrali. U tom smislu vama treba publika koja će biti vaš istomišljenik, vaš oslonac, vaš pratioc, vaš klijent, vaš partner zavisno od vaših namera i potreba. Da bi došli do te publike nužno je da postanete deo društvenih zajednica. Ako nakon ovog članka to sami ne budete uvideli onda razmotrite bavljenje nekom drugom profesijom. A evo šta to treba da sada razmotrite.

Oko 2 milijarde ljudi na planeti koristi internet. Trećina ima nalog na Face Book-u. Po statistikama sa ex-YU prostora polovina korisnika interneta je i na Face Book-u. Taj procenat je u našim uslovima puno veći nego u razvijenim zemljama. U UK je recimo 30%. Istovremeno na ex-YU prostorima još uvek je on-line trgovina ( e-commerce ) puno slabije razvijena. Zašto onda imamo daleko veći procenat korisnika interneta na Face Book-u od UK recimo? Bez namere da se bavimo ovde ozbiljnim sociološkim istraživanjima najveći broj ljudi se slaže da su najverovatniji razlozi u sledećem.

Jedna grupa ljudi na Face Book-u „krati vreme“ i dokoličari igrajući igrice ili čavrljajući sa ( a i „o“ ) drugima. O svemu i svačemu. Usled besparice ovo je najjeftiniji vid zabave. Ili usled nedostatka vremena jer danas na ex-YU prostorima ako i dobro zarađujete radite od danas do sutra nemajući vremena da kvalitetno odmorite iako novac nije problem. Učinite vašu ponudu zabavnom i eto njih.

Druga grupa ljudi nezadovoljna je svojim životom i na Face Book-u traži beg od realnosti koja im se ne dopada. Tamo mogu biti nešto drugo. Iako neće slagati previše verovatno će prećutati nešto. Mogu ipak da kreiraju drugačiji sopstveni imidž pred „publikom“. Jedna slika sa letovanja u đakazuju ili na turističkom brodu ne znači da je i celo letovanje bilo gala i fantastično. No one slike i one stvari koje se ne „uklapaju u đakuzi“ se ne objavljuju. Nema ničeg u tome loše jer svako voli da ga pri logovanju na Face Book dočeka slika samoga sebe onakvog kakav bi voleo da bude u svakoj prilici a ne samo ponekad kao na primer na odmoru. Naravno, ne znači da nema i onih koji se imaju čime podičiti. Međutim u grupi onih koji baš i nemaju ali se trude nalazi se većina koja u pravim okolnostima lako može da „prelomi“ i upregne sav svoj potencijal da konačno pomiri „to što jeste“ sa „onim što bi da bude“. Učinite vašu ponudu obećavajućom i eto njih.

Treća, najmalobrojnija  grupa ljudi pokušava da uz pomoć  Face Book-a razvije svoj posao. U ovu grupu spadaju i osobe koje su na početku nekog poslovnog poduhvata te su im na profilu slike u poslovnoj odeći. Hodaju li oni u svakoj prilici tako „skockani“ ? Ne, naravno.  Da kažem to jednostavnije i njima ponekad pukne čarapa i proviri prst ali to svakako neće okačiti kao sliku svog profila ukoliko žele sebe da brendiraju kao poslovnu osobu. Opet neka vrsta brendiranja sebe kakvog želimo da nas drugi vide čime šaljemo i poruku drugima šta su nam namere i šta nas zanima. Ponudite saradnju po zajedničkim dodirnim tačkama.

Sem ovih dominatnih grupa ima i drugih. Ima i onih koji jako dobro znaju kako svet društvenih zajednica funkcioniše. I još više onih koji misle da znaju. Ponekad se zapitamo da li i njihovi tvorci to tačno znaju. Ali se svi slažu da su izuzetno korisne.

Ako se tu i tamo malo „našminka realnost“ treba to razumeti kao nešto što ljudi svakako rade off-line pa tako i on-line jer je to tamo još i lakše.

I sada ako je to tako kako jeste zašto bismo uopšte bili na Face Book-u uz nerazvijenu naviku on-line trgovine i nizak standard koji bi pomirio želje i mogućnosti?

Ovo pitanje je besmisleno isto koliko i pitanje zašto bismo otvorili prodavnicu, restoran, servis ili zašto bismo se uopšte bilo čime u životu bavili kada je već besparica, kada mnogi uđu u prodavnicu  samo da pogledaju ili nešto pitaju, kada „narod nema para“ itd. Pogledajte samo malo oko sebe! Koliko firmi na sve strane. Za koga su one ako niko ništa ne kupuje ? I svi jadikuju da im ne ide ali menjaju automobile, renoviraju stanove, letuju u inostranstvu a i dalje „kukaju“ ali ne stavljaju katanac na kapiju iako je „tako sve loše“ :) . Zašto makar ne izbace luksuzne proizvode iz ponude kada ih već navodno niko ne kupuje?  Zato što to ipak neko kupuje inače ne bi bilo u ponudi.

Dok većina drugih i dalje  “razmatra i analizira situaciju da li da krene ili ne“ neki drugi su razmotrili i odavno napravili firmu koja radi već recimo 20-30 godina u „teškim uslovima“ :) . I uprkos tolikim „teškoćama i opštoj besparici“ usput zaradili za dva stana i kuću, promenili treću mečku i obišli pola sveta :) . Da ne bude slično i „on-line“, istorija se ponavlja i zazvučaće možda poznato.

Neki će i dalje „razmatrati, analizirati i diskutovati za i protiv te da li se to njima sviđa ili ne sviđa“ i tako u beskraj, dok će drugi prosto krenuti u to tržište.

No za razliku od off-line poslovanja gde su neophodne velike investicije posao se može izgraditi i on-line. Važno je prodati i praviti prihod. Uštedite na skupom mermeru kojim ćete obložiti podove vašeg poslovnog prostora, skupom nameštaju u kancelarijama, parking prostoru za posetioce, grejanje i bezbroj drugih stvari. Neka vaši klijenti sede na svojim stolicama u svojim kućama zašto moraju u vašem poslovnom prostoru na vašim stolicama?  Neka su im automobili parkirani u njihovim garažama zašto bi morali na vašem parkingu kao uslov nekog zajedničkog posla? Neka se sami greju/hlade u svojem domu umesto u vašoj kancelariji dok dogovarate posao. Neka vaši uposlenici rade od svoje kuće umesto da im vi obezbeđujete kancelariju, plaćate markicu za prevoz i ostalo.  Sve dok klijenti kupuju ( on-line ) vi pravite prihode.  Što su vaši troškovi niži i cena vašeg proizvoda je niža pa ste pristupačniji baš tom „osiromašenom“ tržištu i još više prodaja pravite  a opet sa istom zaradom po prodaji jer su vaši troškovi manji.

Biti prisutan „on-line“ u smislu sopstvenog bloga ili web sajta je dobro. No prednost društvenih zajednica je u nečem drugom. Pogledajmo na primer samo pretragu na Face Book-u. Dve osobe neće praktično nikada dobiti iste rezultate za isti termin pretrage. Zašto? Za razliku od internet pretraživača kao što su Google, Yahoo, Bing itd. koji će u velikoj većini slučajeva prikazati dvema različitim osobama iste rezultate pretrage za isti pojam, jer se njihova koncepcija zasniva na popularnosti samog sajta koji se daje kao rezultat pretrage, Face Book je otišao korak dalje. Rezultati se prikazuju kao rezultat svega što je ta osoba do sada radila na Face Book-u: koje su joj se grupe dopale, koji profili su joj se dopali, koje slike, koga ima u listi prijatelja, koja interesovanja ima, koje knjige, muziku, filmove voli itd. Tako su i rezultati pretraga na Face Book-u bliži potrebama te osobe koja pretražuje.

U poslednje vreme i pretraživači pokušavaju da implementiraju slične metode, ali to su jednostavno dva različita koncepta. Pretraživači nemaju uvida u to ko je zaista osoba koja vrši pretragu sa toliko detalja kao društvene zajednice. Nemaju uvida u bazu podataka o klijentima kakvu ima Face Book recimo na kojem je trenutno preko 700.000.000 ljudi sa predviđanjima da će ih do kraja 2011. biti barem 1.000.000.000.

Integracija Bing ( Microsfot ) pretraživača i Face Book pretrage je prirodni pokušaj Microsofta da ne izgubi trku ( sasvim ) u ovoj oblasti. Prilikom pretrage na Face Book-u a ukoliko tražite još rezultata izvan onih na samom Face Book-u dobićete Bing rezultate.

Google je sa druge strane lansirao Google+ društvenu zajednicu koja je  za dva meseca stekla preko 25.000.000 korisnika sa dobrim šansama da uspe. Možda pre zahvaljujući manama Face Book-a i svežini koju donosi. Od ranije i Google, i Yahoo i svi drugi pretraživači nude korisnicima da otvore mail nalog, besplatno. Da bi se došlo do više podataka o samom klijentu sem mail-a nude se i servisi za besplatno pisanje bloga, otvaranje Web sajta i potom prirodno – spajanja sa drugim osobama koje možda poznajete kako biste dobili prve posetioce vašeg besplatnog bloga ili sajta. Ko je on, kojeg je pola, godišta, gde radi, slika na profilu mail naloga kako bi oni koji vas možda poznaju mogli da vas prepoznaju… Nude se besplatno chat opcije sa drugim osobama koje koriste isti mail servis, „pretplata“ na njihove poruke itd. Svim tim tehnikama se kreiraju nove društvene zajednice.

Bezbrojni servisi koji su prvobitno bili samo servisi za razne specijalizovane namene, na primer hosting video fajlova, slika, velikih fajlova, muzike … nude svojim članovima da se dopisuju sa drugim korisnicima, da „lajkuju“ i komentarišu druge korisnike i njihove sadržaje, pišu blog, urede profil sa detaljnim podacima o sebi. Zauzvrat ovi servisi daju predloge svojim članovima ko je još na istom tom servisu a možda ga poznaju. Na primer oni koju su završili istu srednju školu u njihovoj generaciji, naravno ako su popunii taj podatak. Ili po nekom drugom kriterijumu istih interesovanja recimo.

Ipak, Face Book je u svemu još uvek daleko ispred konkurencije. Oni su taj koncept uspešno razvili do neslućenih razmera tako da je nekada neprikosnoveni MySpace polako pao u zaborav. Čak i njegovi osnivači, koji su ga doduše davno prodali i unovčili, ne osvežavaju više svoje MySpace profile :)Treba napomenuti da na internet tržištu uvek ima iznenađenja jer je više nego dinamično – MySpace i dalje vredi stotine milona dolara i nikada ne možete znati da li će izniknuti iz pepela. Nemojte biti poslednji koji je čuo za neke krupne promene na internet tržištu. Biti član društvenih zajednica znači biti u toku, možda i ispred drugih, ali svakako ne poslednji „koji je čuo“.

Zašto bi neke druge društvene zajednice mogle da se povrate u život, ili neke koje tek nastaju da uspeju? Sem inovativnih pristupa mogli bi da iskoriste obimno iskustvo kako nešto ne treba raditi – dečije bolesti koje je Face Book morao da preboli i oseti  na svojoj koži. Tu su u poslednje vreme i pitanja sporosti Face Book-a zbog ogromnog broja novih korisnika, no to je već tehnički aspekt za koji kompanija Face Book vredna po nekim procenama 100 milijardi USD, a po nekim i čitavih 200 sigurno ima sredstava. No dok se to reši eto prilike za drugoga.

Face Book-u  se zameraju brojni bezbednosni propusti i gafovi do sada. Ljudi vole da su deo društvenih zajednica ali vole i da imaju kontrolu nad time šta drugi ( pojedinci i kompanije ) mogu da saznaju o njima. Jedan od gafova – Face Book je u januaru  2011. ponudio kompanijama jedan novi vid oglašavanja. Umesto da se sa donje desne strane prikazuju reklame moguće je prikazati plaćene reklame blizu „news“ strane ( novosti ) na šta korisnici nisu navikli i prirodno i logično da će pri pojavi takve reklame veći broj njih reagovati. I sve bi to bilo u redu, svi smo svesni da koristimo Face Book besplatno za bezbroj nama korisnih stvari te da sam Face Book od nečega mora i da zarađuje. Problem je u tome što se u tim reklamama pojavljuje šta vaši prijatelji lajkuju i rade. Otkud aktivnosti vaših prijatelja u reklamama? Kako možete znati da se neće i vaši „lajkovi“ pojaviti u reklamama i da će ih videti samo oni kojima ste vi to dozvolili kroz bezbednosna podešavanja vašeg profila? Čemu ta podešavanja ako ih reklama poništava? Od tada, opcija se unapređuje …🙂

Tu su i pitanja ko ima pristup kojim informacijama. Mogućnost ciljanog oglašavanja gde se podese parametri kome će se prikazati reklama prema godištu, lokaciji, polu, interesovanjima, jeziku i drugim „karakteristikama“  potencijalnih primaoca je u redu i sa gledišta nas običnih korisnika Face Book-a.  Sve dok spadamo u grupu potencijalnih primaoca u kojoj ne štrčimo – nisu vidljivi naši personalni podaci. Drugim rečima dok onaj ko se reklamira ne može da vidi pojedinačno ko je sve poimence u grupi koju je selektovao. Sem naravno ako je neko kliknuo na reklamu i sam ostavio svoj trag i neke druge podatke za koje su ga zamolili jer ga ponuda zanima.

Ako smo već svesni da moraju da nam prikazuju reklame bolje je kao sada da te reklame budu bliske našim potrebama. Takođe dobro i za same oglašivače jer plaćaju reklamiranje kroz Face Book Ad servis koje se prikazuju samo najizvesnijim „kupcima“, „klijentima“, „potrošačima“, „zainteresovanima“ itd. Skraćenica „Ad“ potiče od engleske reči „Advertising“ u prevodu reklamiranje. Tako imamo Google Ad Words servis, Face Book Ad servis i bezbroj drugih „Ad“ servisa. Problem nastaje ako te reklame sa „mirnog i tihog“ mesta u donjem desnom okviru postanu agresivne kroz recimo „pop-up“  iskačuće prozore i slično što se do sada nije desilo ( ne pod aminom samog Face Book-a ), ali se desilo da podaci o korisnicima „procure“. Verovali ili ne ali samom Face Book-u to takođe pravi problem sem lošeg imidža u smislu strahovanja korisnika i zatvaranja naloga. Ako neka firma dođe do tih podataka može da ih iskoristi za marketing kampanju drugim sredstvima van samog Face Book-a koji onda gubi tlo pod nogama – razlog za reklamiranje na samom Face Booku. Ako svako lako može da skine bazu korisnika Face Book-a može ih kontaktirati van samog Face Book-a umesto da plaća Face Book Ad servis. No i pored svih napora dese se propusti.

Šta je onda zaključak svega ovoga i šta treba da radimo ?

Zaključak je da za bilo koji on-line projekat morate biti prisutni na najpopularnijim društvenim zajednicama danas: Face Book , Twitter, MySpace, Google+

Takođe treba voditi računa o podacima koje ćete tamo ostavljati u svojim profilima. Dobri saveti:

– kreirajte poseban mail nalog za svaku društvenu zajednicu. Ionako su besplatni i možete imati mail naloga koliko želite i na Gmail-u i na Ymail-u i drugim web mail servisima. Time, ako neko „provali“ vaš mail nalog neće automatski dobiti pristup svemu što radite,

– nikada ne koristite istu šifru na svim sajtovima. Tako ako neko sazna vašu šifru na jednoj društvenoj zajednici neće automatski moći da uđe u vaš nalog na svim drugim zajednicama gde imate nalog jer su različite šifre, a uostalom gore smo naveli da i mail adrese za ulazak na profil treba da budu različite,

– nikada ne stavljajte istu šifru za mail nalog i za nalog na društvenoj zajednici. Na primer istu šifru za Twitter i za Gmail nalog koji je vezan za vaš Twitter profil. Tako ako neko sazna vašu šifru za vaš Twitter nalog neće moći da automatski uđe i u vaš mail Gmail nalog i dobije pristup i vašim mailovima,

– nikada se ne registrujte na društvene zajednice sa mail nalogom koji ste dali banci gde vam je račun, uključujući i on-line račune PayPal i druge,

– na svim društvenim zajednicama je popularno ostaviti e-mail adresu za kontakt sa vama. Takođe moguće je u profilu navesti više mail adresa. Onu mail adresu sa kojom se logujete na vaš profil sakrijte od drugih kroz bezbednosna podešavanja vašeg naloga. Onu drugu m0žete ostaviti javno. Jer ako ostavite vidljivom mail adresu sa kojom se logujete na vaš nalog pola podataka ste već sami dali, druga polovina je da vam saznaju šifru,

– nikada ne ostavljajte obaveštenja prijateljima da ste odsutni jer idete na odmor recimo. Sigurno ne kačite obaveštenja na vrata od kuće da ste odsutni tako nemojte obaveštavati javno da ste na odmoru i slično. To uključuje i slike sa letovanja dok ste na letovanju. Kada se vratite možete svima ispričati kako je BILO lepo i postaviti slike ako želite,

– instalirajte neki antivirus paket, preporuka AVG free edition ima dobru zaštitu od malicioznih sajtova i skripti ( malih programa koji vam se mogu uvući u računar i poslužiti nekome da dobije vaše podatke ). U prethodnoj lekciji imate više o tome,

– ne otvarajte razne sajtove koje vam šalju prijatelji ako su bez lične poruke vašeg prijatelja. Na primer ako umesto normalne poruke tipa „Gde si, šta radiš? Vidi šta sam zanimljivo našao… „ da sad ne dužim, stoji nešto kao „Vaš prijatelj vam je poslao…“ ili „Vaš prijatelj voli ovo i želi da pogledate“ ili „Face Book traži da se ponovo ulogujete“ ili „Hello my dear! My name is Doris and I want to have fun with you. Check my personal web site I have something really hot to show you“ itd.  Prvo pitanje je da li vam to oni uopšte i šalju ili virus koji je u njihovom računaru a da oni i ne znaju, a drugo pomenuti AVG sjajno blokira razne maliciozne aplikacije i sajtove, i treće uvek možete pitati prijatelja za više informacija o tome šta vam je to poslao ako niste sigurni pre nego kliknete na link,

– pazite šta lajkujete i pišete i kakve slike i video postavljate. Ako ste se nekada „napili ko majka“ to ne mora da znači da ste teški alkoholičar i stalno pijani ali razmislite pre nego postavite takvu sliku. Oko 6% otkaza u USA je dato upravo zbog procene kompanijskih  HR odeljenja da osoba nije adekvatna za posao zbog nekih njenih osobina koje je sama javno postavila na svoj profil. Pošto je sam stavio sam se razbio ( „sam pao, sam se razbio“ ) – ne može da demantuje.  Nije nikakva tajna da se lovci na kadrove služe i tim sredstvima pri odabiru kandidata. Pri tome to ne znači da oni hakerišu nečiji profil – dovoljno je da pogledaju ono što ste sami javno ostavili. Ali se ponekad posluže i „rupama“ za koje „svi znaju“. Privatno na društvenim zajednicama ne postoji. Takođe ako radite na osetljivim mestima, banka, policija, vojska jasno vam je. Takva mesta mogu imati limite koje morate prihvatiti tako da poštujte ako vam je do radnog mesta.

I još par saveta koji imaju veze sa generalnom bezbednošću on-line:

– kada god vam nisu potrebni FIZIČKI isključite web kameru i mikrofon iz računara. Ako su integrisani u vaš računar isključite ih softverski ( DISABLE ). Kako ono neki vole da kažu „U mom stanu ću se šetati i go ako tako želim“. Tako je, ali nemojte se šetati goli javno jer i internet je javno mesto više nego  Diznilend🙂

– pristupne šifre i korisnička imena za vaše off-line bankovne i on-line bankovne račune OBRIŠITE iz mailboxa. Ako želite da ih imate na računaru koristite popularne USB memorijske „stikove“ koje možete kupiti za par EUR. U računar umetnite stik samo kada vam zatreba. U svim ostalim slučajevima kada vama ne treba IZVUCITE ga fizički iz računara da ne bi poslužio nekom drugom kome treba🙂

– ne ostavljate kompjuter i monitor u stand by režimu pogotovu ako je kompjuter stalno na internetu. Kompjuter isključujte kada vam nije potreban, a monitor zato jer je uzrok velikog broja požara,

– uključite zdrav razum i ne budite paranoik, niste to ni kada ste uživo na nekom izletištu ili plaži prepunoj ljudi ali ste ipak oprezni.

A ako već imate otvorene naloge i „sve ste izgrešili“🙂 nije strašno. Možete uraditi izmene i sada,  a najbolje odmah.

U sledećoj lekciji videćemo kako treba a kako ne treba raditi marketing na društvenim zajednicama.